Srbija ulazi u novu izbornu trku, ovog puta za šefa države. Nakon ostavke Aleksandra Vučića krajem septembra, zakonski rokovi za raspisivanje vanrednih predsedničkih izbora ističu 27. novembra, dok je krajnji datum za glasanje 27. decembar.
Kako će se izbori odraziti na političku dinamiku u zemlji?
Izborna godina u Srbiji još nije završena. Dok se čeka epilog vanrednih parlametarnih izbora i konstituisanje Narodne skupštine, polako otkucava sat da, sada i sasvim izvesno, novi predsednik parlamenta raspiše predsedničke izbore koji moraju biti održani do 27. decembra.
Novi izborni ciklus, odmah posle tek okončanog, kažu upućeni, najverovatnije neće doneti velika iznenađenja ni tokom kampanje ni nakon glasanja.
"Mislim da će to biti pro forme kampanja, svi već znaju ko će da pobedi, tu će biti samo pitanje kolika će biti izlaznost, da li će biti više kandidata, nekih onih kojih uvek ima, tad očekujem relaksiraniju kampanju. Ako se pak Srpska napredna stranka odluči za kandidata, što bih ja njima preporučio, zato što mora da bude predsednik s punim legitimitetom, jer bi ovo izgledalo kao neka vrsta bojkota bez njihovog kandidata, onda možemo očekivati da bude malo energičnija kampanja, ali svakako ne kakva je bila za vanredne parlamentarne izbore. Naša politička kultura je tu veoma precizna. Onaj ko je pobedio, on će pobediti i na sledećim izborima, tu nema nikakve dileme", ističe za UNU Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović.
Vujinović dodaje da nam izlaznost na predsedničkim izborima može na neki način sugerisati raspoloženje građana prema Skupštini, koja će u međuvremenu biti formirana. A u Institutu za političke studije kažu da takođe može biti i test za Srpsku naprednu stranku, pod uslovom da odluči da pošalje kandidata u trku za šefa države.
"I oni će biti takođe važni. Videćemo da li će SNS uspeti da zadrži ove glasove koje je imao do sada, da li će i dalje 1,7 miliona glasova imati barem na predsedničkim izborima i to će takođe biti pokazatelj za budućnost", kaže za UNU Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Dok Lukić kaže da će konkretni pravci politike, kako na unutrašnjem tako i na spoljašnjem planu, biti poznati po okončanju predsedničkih izbora, odnosno kada i zaista počne da teče mandat svim institucijama, Vujinović na predsedničkim očekuje manju izlaznost, što, kaže, ne iznenađuje.
Najkrupnije političke odluke su se, objašnjava, desile upravo na parlamentanrim izborima.
"Posebno zato što predsednik nema toliku izvršnu moć kao što ima vlada, posebno trenutak u kome se bira predsednik. Dakle, on će da se bira nekoliko dana posle izbora Vlade. Sve je to još uvek veoma u povoju da bi ste vi na neki način kritikovali i podržavali politiku trenutno novog režima. Mislim da će oni koji stalno izlaze na izbore i ovaj put izaći na izbore, dok svi koji su bili mobilisani kako bi došlo do promena – pozitivnih ili negativnih, vreme će pokazati, mislim da neće imati interesa da izađu", ocenio je Vujinović.
Između potrebe za formiranjem celog institucionalnog aparata i procena o slabijem odzivu birača, pred Srbijom je još jedan izborni test. Odgovor na pitanje da li će on biti samo formalnost nakon parlamentarnih izbora, ili će nam doneti novo političko rasplamsavanje, saznaćemo u danima pred nama, najkasnije do 27. decembra.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
