Sud u Hagu: Hašim Tači osuđen na kaznu zatvora od 25 godina za ratne zločine

Specijalizovana veća Kosova osudila su danas nekadašnjeg vođu tzv. OVK Hašima Tačija na kaznu zatvora od 25 godina zbog ratnih zločina.

Tači je oglašen krivim za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.

Istorijski dan u Hagu: Presuda Tačiju i bivšim vođama tzv. OVK čitaće se puna dva sata

Pred presudu Tačiju nova upozorenja iz Prištine: Oglasili se Francuska i Velika Britanija

Sa druge strane Tači je oslobođen optužbi za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke mučenje, ubistvo i prisilne nestanke lica kao i zločine protiv čovečnosti.

"Ovaj panel je odredio: kaznu zatvora u trajanju od 15 godina za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, kaznu zatvora u trajanju od 4 godine za ratni zločin surovog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od 20 godina za ratni zločin mučenja, i kaznu zatvora u trajanju od 23 godine za ratni zločin ubistva. Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 25 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru", rekao je sudija.

Specijalizovana veća Kosova utvrdila su danas da su pripadnici tzv. OVK od 1998. do 1999. godine na KiM počinili krivična dela ratni zločini nezakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode, kao i ratni zločin ubistvo. 

"Na osnovu svih iznetih dokaza, panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica i držali ih u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom OVK u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u 2 oblasti na severu Albanije", rekao je sudija Čarls Smit izričući presudu bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Selimiju i Kadriju Veseljiju.

On je dodao da su pripadnici tzv. OVK, uključujući i pripadnike vojne policije, hapsili i odvodili žrtve u zatvoreničke objekte, dok su mnoge žrtve prilikom hapšenja prebijali, vređali, stavljali im povez na oči, na ruke i noge.

"Panel je stoga zaključio da su između aprila 1998. i 20. juna 1999. u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u dve oblasti na severu Albanije, pripadnici OVK umišljajno izvršili radnje činjenja ili nečinjenja koje su dovele do lišenja fizičke slobode najmanje 385 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, bez pravnog osnova ili redovnog sudskog postupka, što ta hapšenja i lišenja slobode čini proizvoljnim", naveo je sudija.

Zbog toga, kako je rekao, panel je zaključio da je tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo da je ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode iz tačke 3 optužnice izvršen nad najmanje 385 lica.

Govoreći o optužbama za surovo postupanje i mučenje, panel je zaključio da je u periodu između aprila 1998. i 20. juna 1999. 348 lica bilo podvrgnuto surovom postupanju, a da je od tih 348 lica 303 lica bilo podvrgnuto mučenju. 

"Panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u dve oblasti u Severnoj Albaniji, umišljajno naneli težak duševni i fizički bol i patnje licima kojih je bilo najmanje 303, i koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, a koja su oni proizvoljno uhapsili i lišili slobode sa ciljem, između ostalog, iznuđivanja informacija ili priznanja, kažnjavanja, zastrašivanja, prisile ili diskriminacije žrtve ili trećeg lica po bilo kom osnovu", rekao je sudija.

"Za Srbe nema dobrog ishoda": Mračna prognoza pred presudu Tačiju i bivšim vođama OVK u Hagu

Sudija je detaljno izneo dokaze kojima su ti navodi optužnice potkrepljeni.

Kada je reč o krivičnom delu ratnom zločinu ubistvu, panel je na osnovu raspoloživih dokaza, zaključio da su pripadnici tzv. OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, u 12 opština na Kosovu i na određenoj lokaciji u jednoj oblasti u severnoj Albaniji, umišljajno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.

On je naveo da su pojedine žrtve ubijane vatrenim oružjem, dok su druge umrle zbog posledica premlaćivanja.

Tela nekih od ubijenih žrtava, kako je naveo, nisu nikada pronađena, što je samo povećalo bol preživelih članova porodice.

"Panel je stoga zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna. 1999. godine, u 12 opština na Kosovu i na određenoj lokaciji u jednoj oblasti u severnoj Albaniji, umišljeno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima. Iz tih razloga, panel je zaključio da je tužilaštvo dokazalo van razumne sumnje da je izvršen ratni zločin ubistvo iz tačke 9 optužnice", zaključio je on.

Sudsko veće u Hagu: Tači značajno doprineo sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da je bivši lider tzv. OVK Hašim Tači značajno doprineo sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja tzv, OVK, te da je kao član glavnog štaba i načelnik direkcije za politička pitanja imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja. 

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit kazao je, tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da je Sudsko veće zaključilo da je za političke odluke OVK gotovo isključivo bila nadležna direkcija za politička pitanja, koja je kreirala političku viziju OVK i javno je iznosila. 

"To je uključivalo ciljano napadanje navodnih kolaboracionista, uspostavljanje odgovarajućih struktura, nadležnih organa i propisa i vođenje specijalnog rata usmerenog protiv protivnika, uključujući putem saopštenja i političkih deklaracija i drugih izjava za javnost", kazao je Smit.

Kako je dodao, u skladu sa zajedničkim ciljem, Tači je zajedno s drugim optuženima imenovao lojalne pojedince na ključne komandne položaje, zahvaljujući čemu su sve vreme imali kontrolu nad OVK i bili sigurni da se njihov plan u potpunosti i efektivno sprovodi duž komandnog lanca.

Mnogi od tih lojalnih lica koje su optuženi imenovali ili izabrali, kako je rekao Smit, izvršila su krivična dela ili pak znala da se krivična dela vrše u skladu sa zajedničkim ciljem. 

Osim toga, dodao je Smit, Tači je učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podržavao ih na brojne načine: objavljivanjem saopštenja i političkih deklaracija, kao i vođenjem specijalnog rata.

"Tači je pokazao da dopušta i podržava izvršenje krivičnih dela nad protivnicima. Takođe je lično učestvovao u krivičnim delima, uključujući hapšenja, lišenja slobode i saslušavanje, odvođenju i ubistvu Behajdina Alaćija", kazao je Smit.

Sudsko veće je zaključilo da je Tači tokom predmetnog perioda imao saznanje o velikom broju krivičnih dela izvršenih nad protivnicima, konkretno o njihovom protivpravnom hapšenju i lišenju slobode, zlostavljanju i ubistvu. 

Uprkos tim saznanjima, Tači nije preduzeo nikakve mere kako bi ta krivična dela sprečio ili o njima proveo istragu, odnosno kaznio njihove učinioce, dodao je Smit i naveo da je naprotiv, kao što je već rečeno, Tači aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih.

"Tači je širio, odnosno omogućavao širenje lažnih informacija o zatvorenicima i žrtvama krivičnih dela koja su vršili pripadnici OVK, pružao lažne garancije o tome da se OVK pridržava međunarodnog humanitarnog prava, doprinosio politici nekažnjivosti kad je reč o učiniocima krivičnih dela nad protivnicima i pokazao nemilosrdnu sposobnost da ukloni i eliminiše političke prepreke kako bi obezbedio isključivu kontrolu nad vođenjem rata", naveo je Smit.

Sudsko veće u Hagu: Veselji aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih

Kadri Veselji osuđen na jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora za protivzakonito hapšenje i lišenje slobode, za surovo postupanje, za mučenje i ubistva     

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da je Kadri Veselji aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih, a uz to je i ostao na čelu organa koji je bio najodgovorniji za odabir, hapšenje, lišenje slobode, a u nekim slučajevima i ubistvo lica koja su smatrana protivnicima.

Sudija Specijalizovanih veća Kosova Čarls Smit tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, rekao je da je Veselji bez obzira na saznanja o krivičnim delima izvršenim nad protivnicima, o njihovom protipravnom hapšenju i lišenju slobode, zlostavljanju i ubistvu, nije preduzeo nikakve mere kako bi ta krivična dela sprečio ili o njima sproveo istragu, odnosno kaznio njihove učinioce. 

"Naprotiv, Veselji je aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih, a uz to je ostao na čelu organa koji je bio najodgovorniji za odabir, hapšenje, lišenje slobode, a u nekim slučajevima i ubistvo lica koja su smatrana protivnicima. Veće napominje, u ovom kontekstu, da su se takozvana 'bezbednosna saznanja' na osnovu kojih je veliki broj tih lica uhapšen, zatvoren i ubijen, svodila na neproverene glasine", kazao je Smit.

Kako je dodao, na osnovu takvih informacija, žrtve su nazivane špijunima i kolaboracionistima i zbog toga bile izložene okrutnom postupanju. 

"U stvari, nije bilo nikakvih realnih naznaka da su žrtve u ovom predmetu bile špijuni ili kolaboracionisti, ali je u svesti aktera činjenica da žrtve nisu izrazile bezrezervnu lojalnost ili podršku OVK ili da su imale veze s nekom drugom političkom organizacijom, da su se družile sa Srbima ili radile za srpska preduzeća, bila dovoljna da s njima postupaju kao sa saradnicima vojnog neprijatelja", kazao je Smit.

Dan D U Hagu podiže tenzije: Kosovska policija na nogama pred presudu bivšim šefovima OVK

Vučić o presudi Hašimu Tačiju: "Spremam se da u 10 sati pratim izricanje"